Родитељи и „Дигитални свијет“ – доживљавај настаног предмета и развој дигиталних компетенција код дјеце
Да ли школа треба да учи дјецу како да користе технологију или их тиме још више везује за екране? Поглед родитеља на наставни предмет „Дигитални свијет“, његове предности, дилеме и значај развијања дигиталних компетенција код дјеце.
Дигиталне технологије данас су саставни дио дјетињства. Дјеца од најранијег узраста користе телефоне, интернет, различите апликације и дигиталне садржаје, често и прије поласка у школу. Управо због тога питање развијања дигиталних компетенција више није само технолошко, већ и васпитно-образовно питање.
Увођењем наставног предмета Дигитални свијет школе су добиле прилику да ученицима понуде организован и педагошки осмишљен приступ развијању дигиталне писмености, безбједности на интернету и одговорног коришћења технологије. Ипак, свака промјена у образовању отвара и бројна питања, као што су: како родитељи доживљавају овај предмет, да ли у њему препознају потребу савременог образовања или извор додатне забринутости, те колико сматрају да је развијање дигиталних компетенција важно у млађем школском узрасту.
Управо тим питањима бави се научни рад Перцепције родитеља о наставном предмету Дигитални свијет у контексту развијања дигиталних компетенција ученика, објављен у Зборнику радова са другог и трећег научно-стручног скупа Истраживања у методикама васпитно-образовног рада: резултати и специфичности у издању Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Рад представља наставак ранијег истраживања које је било дио мастер рада, али са посебним фокусом на родитеље као важне актере васпитно-образовног процеса. У односу на претходно истраживање, узорак је проширен за око двадесет процената, што је омогућило детаљнији увид у ставове родитеља о наставном предмету Дигитални свијет и развијању дигиталних компетенција код ученика.
Истраживање је реализовано на узорку од 290 родитеља из једанаест школа у шест градова и општина Републике Српске. Посебна пажња усмјерена је на испитивање начина на који родитељи доживљавају значај дигиталног образовања, али и на питање у којој мјери њихове социо-педагошке карактеристике утичу на формирање ставова о овом наставном предмету.
Резултати истраживања показали су да већина родитеља препознаје значај развијања дигиталних компетенција код дјеце већ у млађем школском узрасту. Родитељи као важне аспекте издвајају безбједно коришћење интернета, развијање одговорног понашања у дигиталном окружењу, правилну употребу технологије и припрему дјеце за живот у савременом друштву.
Истовремено, истраживање показује да код дијела родитеља постоје и одређене резерве, посебно када је ријеч о времену које дјеца проводе уз екране и утицају технологије на свакодневни живот и социјализацију ученика. Управо тај однос између подршке дигиталном образовању и потребе за опрезом чини ову тему посебно важном и актуелном. Посебна вриједност рада огледа се у томе што у фокус ставља родитеље, чији се ставови у образовним истраживањима често недовољно чују, иако управо породица има значајну улогу у формирању навика и односа дјеце према технологији.
Ово истраживање не нуди једноставне и коначне одговоре, али отвара важна питања о томе како школа, породица и друштво могу заједно допринијети развијању дигиталних компетенција код дјеце на одговоран, безбједан и педагошки оправдан начин.
Pažljivo uređen prostor može probuditi radoznalost, motivisati učenike i učiniti učenje prijatnijim. Svaki detalj kabineta može postati dio nastavnog procesa i pokazati učenicima da matematika nije samo u udžbeniku, već svuda oko nas.
Čas obuhvata razgovor o štetnosti duvana i psihoaktivnih supstanci, primjenu metode recipročnog poučavanja u grupnom radu na tekstu te razgovor o nenasilnim načinima odbijanja vršnjačkog pritiska.
Čas obuhvata istraživački rad u pet muzejskih stanica o Homerovom svijetu, Trojanskom ratu, Odisejevom putovanju i grčkoj mitologiji, izradu plakata i suvenira te razgledanje "muzejske galerije" s glasanjem o najvrednijem eksponatu.
Čas obuhvata uvodnu Think–Pair–Share aktivnost, analizu historijskog teksta o sukobu Tito–Staljin i samoupravnom socijalizmu u paru te vođenu diskusiju o političkim i ekonomskim posljedicama tog sukoba za Jugoslaviju.
Čas obuhvata razgovor o velikim naučnim i tehničkim pronalascima novog vijeka, istraživanje kroz grupni rad (naučnici, pronalazači, umjetnici, putnici), izradu izložbenog štanda te predstavljanje dostignuća na "Sajmu velikih izuma".
Čas obuhvata razgovor o renesansnim umjetničkim djelima, istraživanje humanizma i renesanse kroz grupni rad (humanisti, umjetnici, naučnici, gradovi renesanse), izradu izložbenog pana te predstavljanje radova u "Galeriji renesanse".
Čas obuhvata razgovor o životu u srednjem vijeku, istraživanje društvenih slojeva (seljaci, plemstvo, svećenstvo, zanatlije i trgovci) kroz grupni rad, izradu plakata "Jedan dan u životu…" te poređenje srednjovjekovnog i savremenog načina života.
Čas obuhvata razgovor o nastanku kršćanstva i islama, istraživanje osnovnih obilježja obje religije kroz grupni rad, izradu plakata "Most razumijevanja" te predstavljanje i diskusiju o zajedničkim vrijednostima.
Čas obuhvata razgovor o uticaju prirodnih uslova antičke Grčke na razvoj polisa, trgovine i pomorstva, grupni rad o Olimpijskim igrama, filozofiji, umjetnosti, graditeljstvu i mitologiji, izradu i predstavljanje muzejskih eksponata.