Родитељи и „Дигитални свијет“ – доживљавај настаног предмета и развој дигиталних компетенција код дјеце
Да ли школа треба да учи дјецу како да користе технологију или их тиме још више везује за екране? Поглед родитеља на наставни предмет „Дигитални свијет“, његове предности, дилеме и значај развијања дигиталних компетенција код дјеце.
Дигиталне технологије данас су саставни дио дјетињства. Дјеца од најранијег узраста користе телефоне, интернет, различите апликације и дигиталне садржаје, често и прије поласка у школу. Управо због тога питање развијања дигиталних компетенција више није само технолошко, већ и васпитно-образовно питање.
Увођењем наставног предмета Дигитални свијет школе су добиле прилику да ученицима понуде организован и педагошки осмишљен приступ развијању дигиталне писмености, безбједности на интернету и одговорног коришћења технологије. Ипак, свака промјена у образовању отвара и бројна питања, као што су: како родитељи доживљавају овај предмет, да ли у њему препознају потребу савременог образовања или извор додатне забринутости, те колико сматрају да је развијање дигиталних компетенција важно у млађем школском узрасту.
Управо тим питањима бави се научни рад Перцепције родитеља о наставном предмету Дигитални свијет у контексту развијања дигиталних компетенција ученика, објављен у Зборнику радова са другог и трећег научно-стручног скупа Истраживања у методикама васпитно-образовног рада: резултати и специфичности у издању Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Рад представља наставак ранијег истраживања које је било дио мастер рада, али са посебним фокусом на родитеље као важне актере васпитно-образовног процеса. У односу на претходно истраживање, узорак је проширен за око двадесет процената, што је омогућило детаљнији увид у ставове родитеља о наставном предмету Дигитални свијет и развијању дигиталних компетенција код ученика.
Истраживање је реализовано на узорку од 290 родитеља из једанаест школа у шест градова и општина Републике Српске. Посебна пажња усмјерена је на испитивање начина на који родитељи доживљавају значај дигиталног образовања, али и на питање у којој мјери њихове социо-педагошке карактеристике утичу на формирање ставова о овом наставном предмету.
Резултати истраживања показали су да већина родитеља препознаје значај развијања дигиталних компетенција код дјеце већ у млађем школском узрасту. Родитељи као важне аспекте издвајају безбједно коришћење интернета, развијање одговорног понашања у дигиталном окружењу, правилну употребу технологије и припрему дјеце за живот у савременом друштву.
Истовремено, истраживање показује да код дијела родитеља постоје и одређене резерве, посебно када је ријеч о времену које дјеца проводе уз екране и утицају технологије на свакодневни живот и социјализацију ученика. Управо тај однос између подршке дигиталном образовању и потребе за опрезом чини ову тему посебно важном и актуелном. Посебна вриједност рада огледа се у томе што у фокус ставља родитеље, чији се ставови у образовним истраживањима често недовољно чују, иако управо породица има значајну улогу у формирању навика и односа дјеце према технологији.
Ово истраживање не нуди једноставне и коначне одговоре, али отвара важна питања о томе како школа, породица и друштво могу заједно допринијети развијању дигиталних компетенција код дјеце на одговоран, безбједан и педагошки оправдан начин.
Djeca pamte kako su se osjećala uz nas, vjeruje učiteljica Enisa Terović. Pročitajte kako je od jedne njene radionice izrastao krug koji danas povezuje učitelje, škole i ideje na InŠkoli.
InŠkola je mjesto na kojem shvatiš da nisi sam, da tvoje iskustvo vrijedi i da uvijek imaš od koga učiti, ali i da ono što ti znaš može pomoći nekome drugom
Prikaz priručnika “Radost otkrivanja: Akcijskim istraživanjem od pitanja u učionici do sistema koji uči”, autora Saše Madackog.
Učenici prepoznaju svoje potrebe i potrebe drugih, razgovaraju o pomoći, podršci i saradnji, definišu osobine odgovornog predstavnika, kreiraju izborne programe i tajnim glasanjem biraju rukovodstvo odjeljenjske zajednice.
Није био домаћи. Није била оцјена. Била је жеља да нешто створи и подијели са другима. И зато „Табла за нешто лијепо“ није само табла – она је простор за дјечију радозналост, креативност и радост стварања.
Evo već je prošlo više od polovine septembra , pa sam našla vremena da i ja napišem nešto o početku nove školske godine, te školskoj klimi i kulturi.
Šta to ima u ljudima tužno?
Škola nije samo mjesto učenja, već zajednica u kojoj dijete treba biti prihvaćeno, saslušano i sigurno. Pozitivna školska klima gradi se svakodnevno, poštovanjem, povjerenjem i osjećajem da svi pripadamo istoj zajednici.