Родитељи и „Дигитални свијет“ – доживљавај настаног предмета и развој дигиталних компетенција код дјеце
Да ли школа треба да учи дјецу како да користе технологију или их тиме још више везује за екране? Поглед родитеља на наставни предмет „Дигитални свијет“, његове предности, дилеме и значај развијања дигиталних компетенција код дјеце.
Дигиталне технологије данас су саставни дио дјетињства. Дјеца од најранијег узраста користе телефоне, интернет, различите апликације и дигиталне садржаје, често и прије поласка у школу. Управо због тога питање развијања дигиталних компетенција више није само технолошко, већ и васпитно-образовно питање.
Увођењем наставног предмета Дигитални свијет школе су добиле прилику да ученицима понуде организован и педагошки осмишљен приступ развијању дигиталне писмености, безбједности на интернету и одговорног коришћења технологије. Ипак, свака промјена у образовању отвара и бројна питања, као што су: како родитељи доживљавају овај предмет, да ли у њему препознају потребу савременог образовања или извор додатне забринутости, те колико сматрају да је развијање дигиталних компетенција важно у млађем школском узрасту.
Управо тим питањима бави се научни рад Перцепције родитеља о наставном предмету Дигитални свијет у контексту развијања дигиталних компетенција ученика, објављен у Зборнику радова са другог и трећег научно-стручног скупа Истраживања у методикама васпитно-образовног рада: резултати и специфичности у издању Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Рад представља наставак ранијег истраживања које је било дио мастер рада, али са посебним фокусом на родитеље као важне актере васпитно-образовног процеса. У односу на претходно истраживање, узорак је проширен за око двадесет процената, што је омогућило детаљнији увид у ставове родитеља о наставном предмету Дигитални свијет и развијању дигиталних компетенција код ученика.
Истраживање је реализовано на узорку од 290 родитеља из једанаест школа у шест градова и општина Републике Српске. Посебна пажња усмјерена је на испитивање начина на који родитељи доживљавају значај дигиталног образовања, али и на питање у којој мјери њихове социо-педагошке карактеристике утичу на формирање ставова о овом наставном предмету.
Резултати истраживања показали су да већина родитеља препознаје значај развијања дигиталних компетенција код дјеце већ у млађем школском узрасту. Родитељи као важне аспекте издвајају безбједно коришћење интернета, развијање одговорног понашања у дигиталном окружењу, правилну употребу технологије и припрему дјеце за живот у савременом друштву.
Истовремено, истраживање показује да код дијела родитеља постоје и одређене резерве, посебно када је ријеч о времену које дјеца проводе уз екране и утицају технологије на свакодневни живот и социјализацију ученика. Управо тај однос између подршке дигиталном образовању и потребе за опрезом чини ову тему посебно важном и актуелном. Посебна вриједност рада огледа се у томе што у фокус ставља родитеље, чији се ставови у образовним истраживањима често недовољно чују, иако управо породица има значајну улогу у формирању навика и односа дјеце према технологији.
Ово истраживање не нуди једноставне и коначне одговоре, али отвара важна питања о томе како школа, породица и друштво могу заједно допринијети развијању дигиталних компетенција код дјеце на одговоран, безбједан и педагошки оправдан начин.
Učenici su kroz igru ulogama, u sudnici, obradili lektiru „Doživljaji mačka Toše“. Dvije grupe zastupale su Mačka Tošu i Čiča Trišu, iznosile uvodne riječi, ispitivale likove i na kraju uz zaključak sudija analizirale djelo.
Učenici kroz rad na improvizovanim marketima uvježbavaju sabiranje i oduzimanje do 1000, razvijaju funkcionalnu matematičku pismenost te usvajaju pojmove potrošačke korpe, racionalne kupovine, štednje i planiranja potrošnje.
Šta je zapravo zelena pedagogija i po čemu se razlikuje od ekologije, ekološkog vaspitanja i obrazovanja, ekopedagogije i obrazovanja za održivi razvoj?
U središtu zelene pedagogije nije priroda kao tema, već dijete kao aktivan stvaralac održive budućnosti.
Može li istorija pomoći u razumijevanju klimatskih promjena? Ovaj interdisciplinarni projekat pokazao je da može. Kroz principe zelene pedagogije, učenici su klimatsku krizu sagledali kao istovremeno prirodni i društveni izazov.
Nedeljka Simić, vaspitačica iz Prnjavora, kroz igru i ličnu posvećenost pokazuje zašto je zajednica InŠkole prostor povjerenja, podrške i inspiracije za sve vaspitače i nastavnike u BiH.
Vernesa Manov - čas odjeljenske zajednice za 9. razred. Učenici kroz priču "Astridinim stopama" istražuju humanost, solidarnost i pomaganje slabijima te osmišljavaju vlastitu humanitarnu akciju u školi i zajednici.
Maja Pandža - priprema čas povijesti za 9. razred. Učenici istražuju biografije djece vojnika, analiziraju uzroke njihovog učešća u ratu te razvijaju empatiju i kritičko mišljenje o cijeni rata za djetinjstvo.