Ја учитељ

Педагошка увјерења 

Рад са дјецом предшколског узраста је јако одговоран, али уједно изазован и занимљив. Оно што мене покреће и што је мој мото у раду јесу успјеси које видим иза себе - када видим да су дјеца нешто усвојила и да та знања примјењују у свакодневном раду и животу и да се њихове навике мијењају на боље - нема веће среће и успјеха за једног одгајатеља. У раду волим дисциплину и рад. Добра организација је пола завршеног посла.

ПОЛАЗИШТА 

Дјевојчица Ајла је изразила жељу да своје другаре у вртићу научи направити Барбику са крилима од папира, Ова Ајлина активност је мотивисала и другу дјецу која су жељела да и они један дан буду учитељи дјеци у вртићу и пренесу им неке своје вјештине и знања.  На основу те Ајлине идеје је настала иновативна пракса “Ја учитељ”!

КО ЈЕ ДЈЕВОЈЧИЦА АЈЛА???
Ајла Пињић има 6 година и долази из социјално угрожене породице. Вртић похађа бесплатно у сарадњи са Центром за социјалнирад и Породичним центром у Мостару. Дијете је разведених родитеља, живи са мајком и братом без икаквих примања, смјештени су у једну соба која им је и дневна и спаваћа соба и купатило. Дјевојчица је пуна љубави, јако креативна. интелигентна и воли да црта, те јако воли да своје вјештине и знања дијели са другом дјецом. Њени цртежи су углавном испуњени са много срца што је доказ њене топлине и љубави иако одраста у јако тешким социјалним условима. Ужива да се креативно изражава. Њени цртежи су увијек тематски и јако садржајни.  Често импровизује неке игре како би реализовала замишљене садржаје.
Једног дана је изразила жељу да она научи дјецу како да направе Барбику са крилима од папира. Била је јако упорна у својој намјери. Видјела сам да јој то много значи, а добра је и послушна и зна заинтересовати дјецу са својим идејама и креативношћу, рекла сам јој да она сутра у времену када буду усмјерене активности може дјеци представити своју идеју и реализовати је са дјецом која то буду жељела. Такођер, сам јој рекла да може водити цијели јутарњи састанак као да је она одгајатељица, а ја ћу јој помагати као да сам јој асистент/помоћник! Дозволила сам јој да може од куће понијети нешто што она сматра да јој је потребно за реализацију замишљене идеје, а све што има у вртићу да јој је на располагању. Рекла је да има пластична крила и да ће њих понијети. Дјецу смо упознали да ће Ајла сутра бити у улози учитеља, и да има неку идеју за рад са дјецом, а да ћу ја јој само помагати у свему.
Ајла је сутра у вртић донијела једна пластична шарена крила као за лутку вилу и то јој је било једино и основно полазиште за реализацију идеје.
Ова Ајлина активност је мотивисала и другу дјецу која су жељела да и они један дан буду учитељи дјеци у вртићу и пренесу им неке своје вјештине и знања. Рекла сам им да ћемо се договорити о свему и да ће свако дијете које има жељу да своје другаре научи нешто имати прилику да то уради.                                                          И тако је једна јако креативна, интелигентна, топла, брижна и пуна љубави дјевојчица Ајла која потиче из тешко социјално-угрожене породице увела у вртић један нов начин рада и планирање дневних активности.
Овим активностима сам учврстила везу и сарадњу породице и вртића, те омогућила родитељима да и они са својом дјецом буду модератори, реализатори и учитељи у вртићу. Све активности су имале велики утјецај на развој личности и општег знања код дјеце, те слободу у самосталном излагању и самовриједновање. Кроз ове активности дјеца су прије свега учила кроз игру која је основна активност дјетета, те развијали машту, спретност, самосталност, говор, учили друге нешто ново и другачије, упознали се са занимањем: возач аутобуса, сластичар, машиновођа, отправник возова, фудбалер, боксер, балерина, планинар, кроз игру и машту путовали у свијет диносаура, ЛЕГО свијет, хладне крајеве и станишта поларног медвједа на Арктику и још много тога.
Одређене активности су пратиле НПП, нпр. “Возач аутобуса”- тема “Саобраћај”, “Отац, шта је?”- тема “Дан очева”, “Пикник са породицом”- тема “Дан породице”, “Вјежбај и буди фит”- тема “У здравом тијелу - здрав дух”.
Кроз одређене активности су развијали љубав према спорту и здравом начину живота, нпр,”Ми смо балерине” “Ја боксер”, “Ми смо планинари”, “Ја фудбалер”. А све остале активности су настале као жеља да се презентира дјечије знање, љубав и стваралаштво, те да се код дјеце развију одређене вјештине и знања.

ЦИЉ И ЖЕЉЕНИ ИСХОДИ

Циљ:
- Потицати дјецу на слободно јавно наступање
- Подизати свијест о значају потицајног окружења за дјечије стваралаштво
- Развијање социјалних вјештина кроз сарадњу и тимску игру
- Унаприједити сарадњу са родитељима дјеце
- Унаприједити квалитету дјечијег стваралаштва у предшколској установи
- Потицати дјечију машту и креативност
Исходи:
- Промовисање вриједности дјечијег стваралаштва у предшколској установи
- Обострано интересовање и задовољство кроз стечена искуства
- Укључивање родитеља у рад предшколске установе
- Развијање слободе код дјеце у самосталном излагању и самовриједновање
- Развој личности и општег знања код дјеце

ДЕТАЉАН ОПИС РЕАЛИЗАЦИЈЕ

Иновативна пракса је настала сасвим случајно, неплански, на инсистирање дјевојчице Ајле да научи дјецу направити Барбику са крилима од папира. Послије реализације њене идеје и друга дјеца су исто жељела да науче своје другаре нешто ново, па сам у све то укључила и родитеље који су у договору са мном и својом дјецом смишљали нове активности и садржаје у вртићу. Из те наше јако добре сарадње је настала иновативна пракса којој сам дала назив „Ја учитељ“ јер су дјеца уз подршку својих родитеља били учитељи својим другарима. Тако је реализовано 14 активности чији детаљан опис слиједи:

1. БАРБИКА СА КРИЛИМА ОД ПАПИРА
Ајла Пињић, 6 година
Ајла је у вртић донијела пластична шарена крила (као за лутку вилу) и то јој је било једино и основно полазиште за реализацију идеје. Пустила сам је да води јутарњи састанак, док сам брижно пратила њен рад, сугерисала и асистирала јој. Послије јутарњег састанка упознала је дјецу са својом активношћу. Дјеца која су била заинтересована за њену идеју сјела су са њом за сто, а остали су добили друге активности.
Ајла је објаснила своју идеју: „Прецртати крила на папир, обојити их по жељи и изрезати, затим цртати дијелове тијела за Барбику или цијелу Барбику, обојити, изрезати и залијепити на крила!“
Добили су потребан материјал и кренули смо са реализацијом.
По завршетку активности свака дјевојчица је имала своју Барбику са крилима од папира, и биле су јако сретне као да су добиле наскупљу и најмодерније Барбику.

2. У ЧАРОБНОМ ПАРКУ ДИНОСАУРА
Давуд Омановић, 6 година
На излету, са својим родитељима, Давуд је у Словенији посјетио парк диносаура. У договору са мамом направио је ПоwерПоинт презентацију о диносаурима у којој су дјеца јако уживала и много научила од Давуда. Ово је био први пут да неко дијете ПоwерПоинт презентацију излаже у нашем вртићу. И то је било једно дивно, поучно и инспирирајуће искуство за дјецу, а и за нас одгајатеље.
У своју презентацију, заједно са мамом, Давуд је ставио неке слике са свога путовања у Словенију и посјете Парку Диносаура, те су са интернета скинули неке слике и податке о диносаурима који су били дјеци фасцинантни и непознати. Давуд је са мамом добро извјежбао своје излагање те га на зрео и самоувјерен начин представио дјеци која су са одушевљењем уживала у истом!

3. ВЈЕЖБАЈ И БУДИ ФИТ                                                                                                      Иман Мацић, 6 година и мама Алма Мацић
Алма је мама од дјевојчице Иман и професор је тјелесног одгоја, али и тренер фитнеса, те смо се договорили да буде гост у нашем вртићу! Дјеца су тај дан обукла удобну гардеробу, јер ће Иман и њена мама обавити трнинг са њима.
Мама Алма је прво разговарала са дјецом о здравој исхрани, те о тјеловјежби, односно забавним играма које могу помоћи дјеци да се њихово тијело правилно развија. Алма приватно врши тренинг за дјецу предшколског и нижег школског узраста, тако да је имала много забавних вјежби и игара у којима су дјеца уживала. Иман је одређене вјежбе демонстрирала, помагала дјеци у правилном држању тијела и извођењу вјежби. Била је јако сретна и поносна на своју маму коју су дјеца са одушевљењем и пажњом слушала и
пратила у раду.

4. СЛАТКЕ ЧАРОЛИЈЕ СА МАМАМА СРЂАНОМ И СЛАЂАНОМ
Кристине Антељ, 4,5 година, Стефана Глоговца, 4,5 година и маме Слађана Антељ и Срђана Глоговац                                                                                                              Маме Кристине Антељ и Стефана Глоговца су жељеле дјеци показати какве оне укусне колачиће праве са својом дјецом код куће, те да код дјеце развију кулинарске вјештине! Донијеле су потребан материјал, испричале дјеци како оне проводе код куће вријеме са својом дјецом у изради укусних колачића, биле јако вриједне и са цијелом групом дјеце направиле неколике врсте укусних куглица које смо јели два дана у вртићу!
Њихова дјеца су ујутро донијела намирнице за куглице у вртић, а заједно са свом другом дјецом учествовала у изради и обликовању укусних куглица.
МАТЕРИЈАЛ: мљевени петит кекс, шећер у праху, маслац, ораси, банане, кокос, чоколадне и шарене мрвице, какао.

5. ВОЗАЧ АУТОБУСА
Имран Мујић, 6 година и отац Елвис Мујић
Имранов отац Елвис је власник фирме за пријевоз путника и уједно вози један од аутобуса. Предложио је да аутобусом одвезе дјецу гдје ми желимо и у вожњи да упозна их са својим занимањем!
Одлучили смо се за вожњу до пријатељског вртића „Света Клара“ у Самостану часних сестара Фрањевки у Бијелом Пољу. Отац Елвис је дошао по нас у вртић у договорено вријеме. Дјеца су била јако узбуђена јер је то за неке био први пут да се возе аутобусом. Када смо се удобно смјестили у аутобус Елвис се представио
дјеци и рекао им да воли свој посао јер тако има прилику да упозна много људи и стекне неке нове пријатеље, да би се постао возач аутобуса мораш имати посебну дозволу за то- положити Д категорију, да увијек морабити опрезан у вожњи и бринути за сигурност путника, аутобус има исте команде као ауто - волан, брзине, кочница, гас...., опасно се наслањати на врата аутобуса током вожње.....итд.
Док смо се возили до нашег одредишта вртића „Света Клара“ дјечица су возача оца Елвиса почастили забавним дјечијим пјесмицама. Вожња је протекла у угодној атмосфери и разговору. У гостујућем вртићу смо провели два сата у дружењу и игри са другарима. Отац Елвис нам је обезбиједио и сигуран повратак аутобусом у наш вртић. Вожња аутобусом, игра и дружење са новим другарима, те упознавање са занимањем возач
аутобуса су били дивно искуство и доживљај за дјечицу.
Имран и његов старији брат су 4 године боравили у нашем вртићу и за то вријеме њихов отац је неколико пута вршио бесплатне услуге пријевоза дјеце и одгајатеља на разне дестинације, те тако ојачао и учврстио сарадњу
породица- вртић.

6. ОТАЦ...ШТА ЈЕ???
Зана Демировић, 4 године и отац Армин Демировић
Идеју од тате Армина Демировића да буде наш гост у вртићу, те да са својом кћеркицом Заном одради неку активност, сам искористила за Дан очева. Причао је дјеци о томе како је то бити отац, како он своје слободно вријеме проводи са кћеркама на креативан начин, о свом занимању, и како и шта ради његов послодавац Жељезнице Ф БиХ.
Био је креативан – донио нам је праве жељезничке капе, игру “Воз са шинама”, пиштаљке, заставице које користе отправници возова, принтане слике хисторије настанка жељезнице, бојанке, бомбоне, са дјецом је направио лопарић и чекић од картона, формирали смо возић од дјеце, те се играли возова и плесали уз пјесми „Ивин воз“!
Његова кћеркица Зана му је све вријеме асистирала и активно учествовала у реализацији свих планираних активности!

7. ДИНОСАУРИ
Ханан Мушић, 5 година
Ханан је дјеци представио своју велику љубав према диносаурима. Причао је дјеци о врстама диносаура, када су живјели, чиме су се хранили, како су изгледали..... своје излагање је употпунио са три велика диносаура на даљинско управљање који ходају, оглашавају се ( ричу), 3Д сликовницом о диносаурима, енциклопедија о диносаурима, бојанке о диносаурима.
Ханан је зрео и самосталан дјечак, а његови родитељи због пословних обавеза нису могли присуствовати овим активностима, али су били вриједни и све до послиједњег детаља осмислили и припремили са Хананом код куће!

8. ЈА, ФУДБАЛЕР
Амар Хубана, 6 година
Амар већ 3 године тренира фудбал у ФК “Фортуна” у Мостару. Наравно, представио се у дресу свог ФК, копачкама, штуцнама и са лоптом.
Амар: „Ја играм шпиц у нападу. Дао сам један го клизећи када смо играли против Јабланице. Фаул је из далека кад забијеш.....нпр. на средини терена и половини терена онда је „фаул“, а ако је круг крај гола онда је пенал.
Екипа има 11 играча, од тога је један голман... 10 игра, а 1 брани. Можеш бити и у одбрани да играш- кад неко иде према твом голу онда му ти избијеш лопту из нога. Голман бити значи да у оној коцки можеш лопту дирати рукама , а ван те коцке не можеш дирати рукама већ само ногама!“
Изашли смо на двориште, загријали се уз реквизите, неки другари су понијели дресове, направили смо тим и играли фудбал!
Пошто Амар има вишегодишње искуство у ФК, он је своје излагање одрадио самоувјерено, вјешто и јако дисциплиновано! Све похвале родитељима на труду око Амарових тренинга и утакмица!

9. МОЈ ЛЕГО СВИЈЕТ
Демир Шоше, 6 година
ЛЕГО коцке су велика љубав дјечака Демира. То је нешто у чему јако ужива и изражава своју креативност, те смирује његов несташни дух. Демир је за своју активност донио у вртић двије гајбе ЛЕГО коцкица у којима су дјеца уживала неколико дана.
Демир: „Кад је мени мама први пут купила ЛЕГО коцке ја сам схватио да их јако волим. Ове све коцке ми је купила мама. Најрадије правим ауто, мотор, авион, џип... Код куће се најчешће са мном игра моја сестра Ламија. Не волим кад се брат игра са нама, јер ми све разбаца. Игра ЛЕГО је моја најдража игра!“
Демир је у договору са својом мамом оставио све ЛЕГО коцке неколико дана у вртићу, те су дјеца данима у сарадњи са Демиром градила све што би им пало на памет. Послије извјесног времена наш вртић је био мала галериоја ЛЕГО грађевина.

10. МОЈА МАМА ЈЕ БОКСЕР
Асја Карабег, 3,5 година и мама Едита Карабег
Мама Едита од дјевојчице Асје Карабег је жељела са својом дјевојчицом да дјеци презентира њену велику љубав бокс, те своју успјешну каријеру боксера и шта се све може постићи упорним радом и тренинзима.
Донијела је своју одјећу за меч, боксерске рукавице, само дио медаља, диплома, признања, плакета, исјечака из новина... а трофеји су јој остали код маме у породичној кући.
Едита: „Од своје 12. године тренирам бокс. Укупно сам тренирала 11 година. Тренирала сам Кицкбокс, бокс, Тајландски бокс... Са 16 година сам од бокса први пут зарадила 300 КМ, а са 17 година се професионално почела бавити боксом, зарађивала и живјела од тога. Имам много медаља, трофеја, плакета, признања, исјечака из новина који су доказ мојих успјеха. Првак државе сам постала први пут 2008. године. Такмичила сам се у Хрватској, Црној Гори, Албанији, Италији, Турској, Швицарској... Најдражи меч ми је био у Сплиту против
домаће такмичарке. Њу сам нокаутирала у првој рунди у другој минути. Та такмичарка је била старија од мене 10 година. Имала сам преко 100 мечева. Престала сам тренирати у 24. години кад сам сазнала да сам трудна са Асјом. Бокс волим и данас и кад год имам прилику одиграм с неким меч и уживам у њему!“
У почетку је Асја била хостеса која је рекламирала медаље и признања , а послије је одбоксала једну рунду са мамом што је дјеци било незаборавно искуство. Наравно, мама Едита је пустила да Асја побједи у том мечу. Послије су и друга дјеца имала прилику да се у рингу боре против боксерке Едите, те су могли да науче како превилно заузети гард у рингу, ударити противника и одбранити се. Дјеца су имала прилику да се боксају и
између себе!

11. МИ СМО БАЛЕРИНЕ
Нађа и Фарах Марић, 5 година
Близанкиње Нађа и Фарах Марић већ другу годину тренирају балет. Прије су тренирале у клубу „Арабеске“, а сада за њихову наставу балета задужен је балетни студио „Зрињски“. Већ имају много наступа иза себе и уживају у балету. Дјеци су показале неке покрете: пируета, прстен, свијећа, мост... демоснтрирале су лабуђе језеро и плесале уз музику. Остале дјевојчице су уживале у пресвлачењу у балерине и са радошћу училе балетне
покрете од њих.
Нађа: „Ја волим балет, јер је ту све „принцезасто“. Најрадије плешем „прстен“ (легнеш на стомак и савијеш главу уназад и додирнеш главом врхове прстију)!“
Фарах: „Мени су сви покрети у балету једнако драги. На балету буде забавно. На крају се сви могу сами обући!“
Мама од Нађе и Фарах се јако потрудила и припремила кћеркицама много балетских сукњица, трикоа, балетанки које су дјевојћице облачиле и уживале у улози балерина. Чак су и неки дјечаци жељели бити балерине па су облачили сукњице те се вртили као пируете. Наравно, упознати су да и мушкарци могу плесати балет и да се они зову балетани. Дјеца су имала пригодну музику уз коју су плесала, а послије смо и погледали видео, одломак једног балета.

12. ПЛИШАНИ МЕДО
Далал Мушић, 6 година
Отац Далал Мушић је власник рибњака на ријеци Неретви и понудио је да посјетимо његов рибњак. Та идеја нам се није чинита прихватљива из сигурносних разлога. Обавила сам разговор са Далал о њеним интересовањима и активностима код куће. Рекла ми је да јој је најдража играчка велики плишани медо са којим спава и да жели да га донесе у вртић и представи дјеци. Предложила сам јој да са мамом научи неку рецитацију о меди коју ће она заједно са својим медом научити сву дјецу у вртићу!
Сљедеће седмице смо реализовали ову идеју. Далал је донијела великог бијелог плишаног меду у вртић, испричала дјеци како је добила меду од мајке кад је ишла на преглед зуба код стоматолога и била јако добра. Говорила је дјеци чак и о поларним медвједима, гдје живе, шта једу, какво крзно имају... Изражајно је говорила рецитацију „Плишани медо“ те понављала са дјецом рецитацију док је сва дјеца нису усвојила!
ПЛИШАНИ МЕДО
Никад не бацај плишаног меду
Никада њега не држи на леду
Јер његова бунда фино те грије
И са њим никада хладно није
Са медом мораш спавати зимски сан
Јер он не пита да ли је ноћ или дан!

13. ПИКНИК СА ПОРОДИЦОМ
Нађе и Фарах Марић, 5 година, те родитељи Асја и Селвер Марић
Родитељи од близанкиња Нађе и Фарах, Асја и Селвер Марић су од раније изразили жељу да учествују у некој активности у вртићу те смо се договорили да сами осмисле нешто за дан породице и да то реализују са дјецом.
Њихова жеља је била да направе пикник са дјецом уз здрави оброк!
Јеловник за здрави оброк:
- сендвичи са АБЦ сиром,
- сендвичи са туњевином,
- здрави ражњићи: хљеб, кикирики маслац, домаћи џем и банана.
Десерт - домаће непрскане јагоде са еурокремом и шареним мрвицама.
Пиће - сок од зове.
Пикник је прошао у разговору о породици и њеној важности, те активностима које дјеца проводе са својим породицама. Послије пикника смо реализовали неке забавне игре:
- кошарка,
- смрдљива лопта,
- врући кромпир,
- глухи телефон,
- ајкула и лабуд, итд.
Асји и Селверу Марићу сви смо захвални на промоцији здраве исхране и провођењу квалитетног времена са дјецом, јер су уложили много труду око реализације пикника и подсјетили нас на вриједност заједничког времена с породицом. Било је кишовито вријеме па смо пикник морали реализовати у соби умјесто на дворишту вртића. То није покварило, нити умањило вриједност нашег дружења!

14. МИ СМО ПЛАНИНАРИ
Џан Типура, 5 година; Бењамин Типура, 6 година и отац Џемал Типура
Џан са својим оцем Џемалом и братом Бењамином много времена прводи у планинарењу, те је то њихов најдражи хоби који су хтјели представити Џановим другарима.
У вртић су се довезли џипом теренцом и донијели сву планинарску опрему, те направили роштиљаду са дјецом.
Научили смо:
-Шта је то планинарење, гдје се изводи, шта се облачи, те шта морамо основно знати о планинарењу. То је оно чему су нас на почетку подучили. Од опреме - гојзерице, руксак, планинске панталоне, мајица, пиштаљка, шаторско крило, нож, компас, флаша са водом... Пиштаљка ти служи ако се изгубиш да те неко чује. Планинарска пиштаљка има на себи компас, термометар, лупу. У руксаку треба имати пешкир, кабаницу, капу, дуксерицу,
чакију, батерију, наочале, упаљач, мотороле, звучник...
У планини постоје правила лијепог понашања као и у вртићу и школи:
- Морате увијек ходати како хода најспорији да неко не остане,
- Ако се неко повриједи у планини морате му помоћи,
- Мора бити неко главни - водич, и морате га поштовати,
- Поштовати правила планинарског дома,
- Смеће се носи са собом које није разградиво, а кору од банане или јабуке бацити у природу,
- Маглић је највећа планина у БиХ, у Европи Ман Блан, а у свијету Моунт Еверест.
- Маркација је важна у планинарењу. Тако обиљежавамо пут куда се смије ићи. Марка је – црвени круг и бијела тачка у њему!
То је само дио онога што смо научили о планинарењу.
Шетали смо око вртића и маркирањем симулирали пењање на Моунт Еверест. Палили смо логорску ватру и пекли кобасице на њој.
Бењамин је са својим оцем Џемалом ишао на Олимп у Грчку, те су нам причали своје доживљаје са тог незаборавног путовања.
Кроз ову активност дјеца су могла развити интерес и љубав према планинарењу, развијати здраве стилове живота, кроз предивно искуство ове породице упознати се са овим дивним спортом. 

ЕФЕКТИ; ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ 

Оно што је било важно кроз ове активности јесте то да су се дјеца осјећала важним, да могу дјеци презентирати нешто што је њима важно, што воле, нешто што добро раде, да могу некога нешто научити, да се ослободе у јавном наступу - излагању. Битну и велику улогу у овом пројекту је одиграла породица. Данима сам се са родитељима знала договарати око активности. Заједно бисмо осмишљавали начин како све реализовати и које
садржаје презентирати. Родитељима је било јако важно да све организирају и презентирају добро, занимљиво, прилагођено дјеци, да из тога дјеца нуче нешто ново, да садржај буде едукативан. Понекад је било тешко наћи дан како уклопити одређену активност између свакодневних обимних вртићких активности, пословних и приватних обавеза родитеља, па би преговори трајали и трајали... одгађали би их по неколико пута.
Јако сам сретна да сам у овој пракси наишла на велико интересовање и подршку родитеља који су прихватили нови начин учења и схватили његову вриједност за дјецу.

Мислим да је креативно стваралаштво и потицајно окружење веома значајно за развој дјечије личности, те социјалних и емоционалних компетенција код дјеце, те да је ова пракса један од начина да дјеца прошире своје опште знање и изразе своје таленте, да се ојача сарадња са породицом кроз начин да су родитељи директно укључени у планирање и реализацију активности у вртићу.
Примјеном ове праксе дјеци ће се омогућити да развијају своју машту, креативност, усвајају вјештине и навике које им могу помоћи у будућем животу. На Фацебоок страници ЈУ „Дјечији вртићи- Цицибан“ Мостар налазе се фотографије великог броја активности које сам заједно са дјецом реализовала и описала у овој пракси, тако да свако онај ко би желио имплементирати ову идеју могао би то учинити на исти или сличан начин, јер овај пројекат даје ту могућност, богатством садржаја и ширином коју нуди.
Имплементација истог зависи од групе, интересовањима, афинитетима дјеце и одгајатеља, али га препоручујемо свима који желе да истражују и уче на нов и креативан начин и да се добро забаве.