Farmacija- inovacija i kreacija (Pošasti današnjice za omladince: Don't fly to Hell, debata „Marihuanu treba legalizirati“)

Педагошка увјерења

Од прве седмице школске године, часове у сваком одјељењу почнем са мотивационим цитатом којег заједно прођемо, износећи појединачно своје разумијевање. Бит порука се веже за одређене универзалне вриједности, дешавања, догађаје и представљају заједнички раст мојих ученика и мене. И заиста, вриједи послушати како размишљају, колико су заправо свјесни и савјесни, добронамјерни али не наивни, мотивисани и са јасним циљевима, сновима, илузијама, некада и супротно, безвољни, без визије и мрачни...

Пуно сазнам кроз овај приступ и настојим у току предавања доћи до сваког од њих на индивидуалан начин. А посебан значај ове праксе увидим кроз поруку једне од свршеница: „И још нешто, ако у животу остало заборавим, памтићу увијек питање: Шта је то за вас срећа?“.

Други значај ове праксе јесте да ученике одмах укључим у предавање, као да се конектују и моје је послије тога само да одржавам ту везу. Ученици са којима радим су већином надарена дјеца која посједују разнолике способности и вјештине, а моје је да то усмјерим.

Најлакши начин да у њима пробудим додатну креативност и љубав према фармацији јесте кроз ваннаставне пројекте и активности у којима они код себе освијесте колико уствари знају и владају знањима којима их учимо, налазе смисао и сврху сваке наставне јединице, упознају колико су битне све њихове способности као што су комуникацијске вјештине и рјечитост, глума, дигитални и просторни дизајн, фотографисање и снимање, цртање, позоришно шминкање, пјевање и свирање инструмента, организацијске способности, једноставно спознају колико могу.

Емина Гобељић Бехлуловић - категорија наставници/це у средњим школама

Полазишта

Обзиром да су у одјељењима гдје изводим наставу већином изузетно надарена и свестрана дјеца, мишљења сам да су они у тренутном систему запостављени и да се критеријуми и захтјеви прилагођавају онима који нису вољни дати максимум и развијати се. Ја то не прихватам. Не могу дозволити да мотивисани и способни ученици промјене перцепцију властитих потенцијала.

Ученици се требају слушати, тражити њихова виђења и излази из различитих ситуација у које их циљано доводимо и тако их учити комуникацији која је за нашу струку веома важна. Сматрам да нам недостаје и наставних садржаја који потичу истраживачке вјештине ученика, изналажење рјешења за дати проблем, развијање критичког и логичког размишљања као и способност да саслушају и поштују другачији став свог саговорника.

Увиђам да недостаје метода које омогућавају трансфер знања и повезивања садржаја више наставних предмета. Такође, немамо као праксу вршњачку едукацију, која има велики значај како за ученике едукаторе, тако и за оне које едуцирају. Вршњачка едукација треба заузети значајан дио у развоју образовања. Школе као одгојно образовне институције могу допринијети расту и развоју друштвене заједнице, а та интеракција је тренутно запостављена. Нашим ученицима недостаје развијања такмичарског духа, културе дебатовања, презентовања, јавних и медијских наступа. Недостаје им простор гдје могу исказати све своје потенцијале, креативност, иновативност, примијенити знање стечено у учионици. Све ове праксе су потребне како бисмо изградили квалитетног фрамацеутског/медицинског техничара или магистра фармације/доктора који ће некада бити и самостални подузетник.

Циљ и жељени исходи

„Само путем образовања можемо створити бољи свијет.“ Мандела

Једна од водиља је и овај цитат који открива жељени циљ. А како?

Радим како бих ученицима понудила што квалитетније и потпуније образовање и код њих развила различите компетенције које ће их оплеменити и користити им у даљем образовању или запослењу. Настојим да развијам самосталну способност и моћ расуђивања и издвајања суштине везане за неку од тема, обзиром да живимо у времену када се сви увелико ослањамо на АИ. Учим их како да стечено знање преведу у праксу или га пренесу својим вршњацима, основцима, друштвеној заједници при чему се увелико развија њихово самопоуздање и стварни интерес за науку. Учим их да појме изреку „Знање не постоји ако га не подијелиш.“

Кроз ове активности, код ученика развијам осјећај припадности школи, колективу и као резулат увиђам љубав према фармацији, другим ученицима, бригу за учионицу, лабораторију, кутак за дружење... Код ученика настојим развити комуникацијске вјештине дебатовања, презентацијске и организацијске вјештине, јавне наступе. Усмјеравам их на кориштење савремених технологија у постизању циљева и исхода учења. Потичем ученичку креативност и иновативност која нема граница.

Детаљан опис реализације

Don't fly to Hell

Идеја за реализацију пројекта се родила на једном часу кад сам код ученика видјела енергетско пиће на столу и дала му у задатак да истражи састав и дјеловање пића на организам. Након његовог излагања, дошли смо на идеју да осталим ученицима и широј јавности укажемо на штетност енергетских пића. Одлучили смо снимити едукативни видео запис.

Услиједило је заједничко истраживање и креирање сценарија, а потом снимање које ученици памте по много смијеха али и рада. Трудили смо се да обезбиједимо што бољу камеру, освјетљење, кадрове и у коначници професионалну монтажу. Прво премијерно приказивање видеа смо приредили у школи за наше ученике при чему смо их анкетирали и успјели потакнути на размишљање хоће ли поново и колико често посегнути за енергетским пићем као извором енергије. Видео је објављен на facebook и instagram профилима школе.

Међутим, кроз истраживање смо досегнули да највише конзумирају енергетска пића ученици седмог, осмог и деветог разреда основних школа, те смо одлучили приредити едукативно-креативну презентацију за њих.

Активност је одржана у Сали Омладинског центра у Брчком за око 120 ученика и неколицине наставника основних школа.

Кренувши у припрему сценарија, упустили смо се у праву авантуру, гдје су се идеје само рађале. Започели смо са глумом, подвученом депресивном музиком. Једна ученица учи код куће, уморна, безвољна и исцрпљена јер јој је нога у гипсу, окружена омотима од слаткиша и лименкама енергетских пића, тражи од веселе и распјеване сестре, која једе јабуку, да јој донесе још једно енергетско пиће. Прекидамо глуму изразом добродошлице, најавом циља активности, уводом о припреми видеа о штетности енергетских пића, емитовањем видеа и навођењем стварних примјера из свијета и државе гдје су особе доживјеле озбиљне нежељене реакције уско повезане са конзумацијом енергетских пића. У овом моменту, драматична музика се појачава и ученица глуми тахикардију и губитак свијести. Њена сестра страшно уплашена обраћа се публици, молећи за помоћ. Један од наших ученика, убачен у публику, јавља се и хоће позвати хитну помоћ али не зна тачан број, тражи од осталих да му кажу. Укључују се наши гости, али и ученица која је исто дио публике и гласно изговара више пута 124. Ученик успоставља позив, даје све потребне податке, излази ван сале по хитну службу. Чују се сирене, улазе наши ученици медицинског смјера одјевени у униформу хитне службе и пружају прву помоћ ученици, стабилизују је.

Након тога изложили смо стварне изворе енергије и подијелили резултате анкете урађене у нашој школи уз интеракцију са присутнима. Дијелили смо и здраве намирнице гостима код којих је била свезена везица на столицама, које смо прије програма насумично поставили. Активност смо завршили са пјесмом у изведби три чланице наше секције и послали ријеку позитивне енергије. Крај, као и почетак, је означен ударцем филмском клапом коју је самостално израдио један од ученика.

Дебата „Марихуану треба легализирати“

Почетком школске године добила сам позив од Школе дебате из Сребреника да остваримо сарадњу, обзиром да су водитељи те дебатне школе на you tube каналу пронашли прилоге са наших ранијих дебата. Ову праксу сам увела још прве године мог рада у настави и покренула је у учионици. Сљедеће двије смо радили у холу школе, а потом наредне три дебате у Омладинском центру, укључујући и посљедњу на тему легализације марихуане. Дебате као структуирани облик дијалога сматрам изузетно значајним за развој наших ученика. Припрема за сваку почиње формирањем ужег тима на начин да их подијелим у двије групе и поставим им тезу нпр. „Бијеле табле су боље од зелених“. На лицу мјеста требају припремити аргументе за одбрану тезе, а негација бити спремна да побије аргументе афрмације и изнесе своје. Такмичарски дух и њихова сналажљивост посебно се пробуде тада. Формирањем тима за припрему дебате крећемо у озбиљно истраживање теме. Припремамо и афрмацијску и негацијску линију, користимо релевантне студије еминентних аутора, биљежимо изворе са свјетских и локалних web страница из области медицине. Дебатујемо међусобно. Обзиром да смо организарори, одредили смо водитеља дебате који је припремао конференсу, мјеритеља времена, што је значајан моменат у дебатама, договорили судије, уредили салу, укључили и једног од ученика да отвори дебату са композицијом на виолини и још припремили поклон пакете за гостујуће професоре и судије. Енергија коју осјетимо током унакрсног испитивања, ученичка спремност, елоквентност, сналажљивост, критичко размишљање, самопоуздање, подршка из публике просто су подстрек за сваку наредну дебату, а у овој школској години имамо планиране још двије.

За сваки од пројеката имамо плакате, позивнице, фотографије, видео записе. Све активности су медијски попраћене чиме нудимо и широј друштвеној заједници могућност да примијети рад наших ученика и едуцира се о одређеним темама, а нашим ученицима да буду још више поносни и задовољни собом.

Ефекти: постигнути резултати

• Унапријеђење способности истраживања и селекције информација.
• Унапријеђење вјештине прецизног писменог и усменог излагања, критичког логичког размишљања, слушања и поштовања мишљења саговорника.
• Развијање такмичарског духа.
• Кориштење знања из више различитих предмета.
• На иновативан и креативан начин су представљене актуалне теме из области медицине које су и друштвени проблем.
• Едукација ученика основних школа и вршњака, вршњачка едукација.
• Успостављена је интеракција између школе и шире друштвене заједнице, гдје су били присутни представници Јавног здравства, апотека из нашег града, Владе Брчко дистрикта и осталих грађана.
• Увјежбавање јавних наступа као мотивације за самосталне иницијативе.
• Зближавање ученика фармацеутског смјера од 2. до 4. разреда и ученика медицинског смјера.
• Усвајање способности организације догађаја.

Примјери потврде постигнућа

• Након дебате прилази ми матурантица медицинског смјера из публике и каже: „Честитам, ви и ова активност сте надрасли овај град!“ Размишљам, сав мој труд није узалуд кад дијете од 18 година препозна нешто тако великим да честита оваквом реченицом. Наравно, то пуно говори о Валентини, али управо због оваквих као што је она, ја имам снаге за даље.
• Поруке захвалности ученика гдје исказују и осјећај припадности школи.
• Ученици који иницијално нису били заинтересирани, након дебате су рекли да ће се укључити, одушевљени енергијом и концептом.
• Честитке колега, чланова менаџмента, шефа Пододјељења за средње образовање, осталих грађана.
• Наступио је и велики интерес за поновним одржавањем едукације о штетности енергетских пића већем броју ученика основних школа, а некима је достављен видео и остали материјали како би они интерно вршили едукацију у својим школама кроз часове одјељенске заједнице.

Додатни коментари и сугестије другим наставницима који би жељели имплементирати вашу идеју

„Наша дјеца су брилијантна онолико колико им допустимо.“ Увјерена сам да код свих има ученика који су брилијантни, само им треба дати простор да се искажу и лагано их усмјеравати.

За импленетацију овакве праксе, потребна је јака мотивација наставника и његова спремност за стално учење и лични развој као и надарени и мотивисани ученици вољни и спремни учити и примијенити научено.Све док ученици желе уложити вријеме и енергију у додатне активности, бити креативни и иновативни, будимо и ми лампе водиље које ће цијелог живота сјати у њиховим срцима.