Путујуће позориште мале драмске радионице

Аутор/ица: Адиса Херак 

Педагошка увјерења 

Моја  педагошка увјерења као наставника предметне наставе  желе мотивисати ученике кроз ваннаставне активности које укључују  вјеровање у потенцијал сваког ученика. Као наставник , вјерујем да свако дијете има јединствене способности и таленте. Мој циљ је помоћи ученицима да открију и развију те таленте, било кроз умјетност, спорт, науку или друштвени ангажман. Сматра да креативност није ограничена на учионицу и да се може изразити кроз практичне пројекте, тимски рад и слободне активности.

Вјерује да су сви ученици важни чланови заједнице и да њихов допринос, без обзира колико мален, чини разлику. Важно је научити их како да помажу једни другима, како да буду подршка пријатељима и вршњацима те како да буду емпатични према потребама других. Волим кроз свој рад  да подстичем ученике да изразе своје креативности , те да их охрабрујем  да изразе своје идеје, предложе пројекте и преузму одговорност за своје идеје.

Креативност видим као кључни алат за рјешавање проблема, а ученике настојим мотивисати  да сами проналазе рјешења, било да је ријеч о умјетничком пројекту или друштвеном задатку.

Настојм кроз свој рад промицати позитивне вриједности и хуманост код ученика, подучити их вриједностима попут поштовања, солидарности, праведности и одговорности. Сматрам веома важним ваннаставне активности  јер кроз овај вид наставе  настојим  мотивисати своје ђаке да чине добро за своју заједницу. Вјерујем да ученици најбоље уче када су активни судионици, а не само пасивни посматрачи.

Организирање  активности као што су школске приредбе,позоришне представе , документарни филмови , еколошке радионице, тимски спортови и групни пројекти уче их како радити заједно, комуницирати и доприносити заједничким циљевима. Примјер наше активности тиче се јачања заједништва кроз драмску секцију гдје су ученици заједно  стварали малу драмску радионицу, правили костиме, заједно наступали, јачали заједништво и сарадњу.

Вјерујем да тимски рад и ослањање на ученике као партнере у процесу рада и учења може допринијети бољој сарадњи јер ученици требају бити дио планирања и реализације ваннаставних активности. 

Ова педагошка увјерења омогућују наставнику да кроз сваки аспект свог рада обликује ученике у активне, одговорне и хумане чланове друштва.

ПОЛАЗИШТА 

Прије него што је дошло до саме турнеје и извођења представа, препозната је потреба за једнаким приступом културним садржајима за сву дјецу, без обзира на мјесто гдје живе. Наставници су примијетили да многи ученици из руралних школа немају прилику упознати чаролију позоришта и тим искуством обогатити своје дјетињство.

Како би одговорили на ову потребу, покренута је идеја о формирању “Путујућег позоришта” које би донијело представе директно у њихове заједнице. Ова идеја темељила се на неколико кључних циљева:

1. Приближити умјетност дјеци из руралних средина: Омогућити им да уживо доживе радост и магију позоришне представе.
2. Развити заједништво и емпатију код извођача: Ученици извођачи научили су важност дијељења радости и доприношења заједници.
3. Потакнути културни развој руралних заједница: Представе су служиле као инспирација за наставнике и дјецу у тим срединама да и сами покрену сличне активности.

Наша Драмско-рецитаторска секција, која дјелује у оквиру ваннаставних активности имала је за циљ приближити умјетност дјеци из руралних средина која ријетко имају прилику посјетити позоришта или сличне културне манифестације.Циљ је био показати  снагу креативности, тимског рада и жеље да се умјетност приближи свима, без обзира на географске или друштвене препреке.Представе често могу бити не само забавног  већ и едукативног карактера .

Путујуће позориште мале драмске радионице из Горажда  из ОШ“ Хасан Турчало Брзи“ припреиммило је и успјешно извело драму “Плава боја снијега”, аутора Григора Витеза, која је својим шаљивим карактером одушевила све присутне. Реализација овог пројекта трајала је шест мјесеци и укључивала интензивне припреме које су подразумијевале тимски рад, креативност и заједништво.

План и припрема (6 мјесеци)

Договорено је да се представа у трајању од 45 минута  премијерно изведе  у Великој сали Центра за културу, Горажде. Цијели процес припреме био је усмјерен на стварање јединственог и забавног искуства за публику. Ученици су, заједно с наставницом босанског језика Адисом Херак , радили на сваком аспекту представе које је укључивало говор и глуму, сценографију, костимографију, звучне ефекте…

Сценографија и костими: Шивење хаљина и кројење костима било је пажљиво осмишљено како би одјећа одражавала бајковити свијет принцеза, пастира и генерала. Припрема сцене укључивала је ручно израђене кулисе које су представљале сњежну зимску причу( видео пројекција).
Звучни ефекти: Посебна пажња посвећена је звучним ефектима, који су пратили сваку сцену и доприносили атмосфери. Звук вјетра, снијега који пада (конфете-снијежне пахуље) и веселог смијеха употпунио је причу.
Забавни елементи  и акробације: Клауна је глумио учитељ Џенад Авдовић, чије је комичне упадице публика дочекивала  са смијехом. Дјечаци и дјевојчице додатно су оживјели представу извођењем једноставних акробација, што је придонијело динамичности представе.

Радња и циљ представе

Посебно треба истакнути да  је представа “Плава боја снијега”  инспиративна прича о љубави, пријатељству и хумору. Средишњи лик је принцеза, за чију руку се натјечу пастир и генерал. Ситуације пуне неспоразума и смијешних заплета насмијале су све присутне, а дјеца из публике су се често придруживала пјесмама и интеракцијама с глумцима. Циљ представе био је донијети радост дјеци и показати снагу заједништва кроз умјетност.

Извођење и реакције публике

На премијери, која је одржана пред пуном салом Центра за културу, присуствовала су Премијер кантона, мнистрица образовања, директор ПЗ, дјеца из руралних подручја, њихови учитељи и родитељи. Реакције су биле изванредне – смијех, одушевљење и аплауз пратили су сваку сцену. Малишани су се посебно радовали клауну и веселим пјесмама које су дијелом биле интерактивне.

Након премијере из  Велике сале, Путујуће позориште је добило крила те путовало и гостовало  по сусједним опцинама Пале- Прача, Фоча -Устиколина, ПС Осаница, Ресетница итд…., било је понуда и да се сарадња настави са сарајевским школама .

Постигнути реултати се могу мјерити осмијесима на дјечијим лицима: Представе су изазвале одушевљење нарочито код дјеце из руралних средина. Њихови осмијеси и радост били су највећа награда за труд путујућег позоришта мале драмске радионице. Дјеца су била потпуно укључена у представе, уживајући у интеракцији, пјесмама и забавним ликовима. Представа је постигла резултат и успјела повезати ученике ,извођаче с публиком из руралних школа, стварајући осјећај блискости и међусобног разумијевања.

Постигнут је циљ , ученици су већим бројем наступа стекли ново самопоуздање и осјећај поноса због свог доприноса, док су дјеца из руралних школа била инспирисана да и сами учествују у сличним активностима.

Од великог значаја је да је Путујуће позориште малих умјетника препознат  као значајан  пројекат од стране  Министарства за  образовања , науку, културу и спорт БПК   као примјер добре праксе, која може послужити као модел за сличне пројекте у будућности.

Додатни коментари и сугестије другим наставницима који би жељели имплементирати ову идеју

Уваженим колегама и колегицама у настави бих топло препорулила да се упусте у авантуру путујућег позоришта , предложила  да у својој околлини истраже руралне средине , посјете ученике који живе у тим срединама, укључе локалну заједницу, своју школу и дају свој допринос сличним пројектима и идејама . 

Реализација “Путујућег позоришта” наше мале школе и мале радионице показала је да умјетност има моћ да повезује људе, доноси осмијехе и мијења заједнице на боље. Радост и захвалност дјеце из руралних средина потврдили су важност оваквих иницијатива, чинећи овај пројекат успјешним на свим нивоима.