Пут свиле – пут броћа

Ауторице: Божана Беванда и Јасна Ћорић

Педагошка увјрења 

Наша су педагошка увјерења како учитељ 21. стољећа треба, прије свега, посједовати потребна знања и вјештине за вођење одгојно – образовног процеса. Осим тога, треба посједовати и педагошке компетенције те свој наставни приступ прилагодити индивидуалним потребама и интересима ученика те потицати потицајно, динамично и учинковито  окружење. Треба имати развијене дидактичке компетенције потребне за организацију учења. 

Треба бити креативан и потицати и развијати креативно мишљење у учионицама како би омогућио развој стваралачких афинитета ученика и њихово оспособљавање за креативно размишљање. Учитељ треба бити иновативан, отворен новим идејама, спреман цјеложивотно се едуцирати и усавршавати. Треба бити флексибилан и спреман одговорити на захтјеве сувременог образовања.

Као кључни носитељи образовног процеса, учитељи требају посједовати широк спектар вјештина и знања како би успјешно одговорили на изазове сувременог образовања.

ПОЛАЗИШТА 

Ученице су се прво упознале с Путом свиле – мрежом караванских путова чији је главни циљ био повезивање средоземља и источне Азије. Ти су се путови заснивали на размјени трговачке робе, омогућивању дипломатских контаката и спознајама о другим културама. 

Након тога су приступиле темељитом истраживању распоређености раста биљке броћ у свијету. Након што су истражиле гдје је још биљка распоређена (осим Бротња), осмислиле су будућу туристичку руту новог пута свиле, тзв. ПУТА СВИЛЕ - ПУТА БРОЋА с фокусом на ову биљку као тематску повезницу. Сврха је пројекта акумулација и повезивање туристичких атракција.

Кад су кренуле у ово истраживање о биљки броћ, откриле су многе занимљивости те су све добивене информације И сазнања уградиле у овај пројект, нпр. колико је биљка љековита, како се и гдје точно у прошлости користила, у којим се дијеловима свијета користи за дизајн интеријера И сл.

Осим тога, много су дознале и о повијести свог завичаја. Тако су нпр. дознале  како се подручје данашње опћине Читлук, односно Бротњо први пут у повијести спомиње 1306. / 07. године у трговачким односима с Дубровником. Тај, до сада најстарији пронађени, надневак нађен је у дубровачком повијесном архиву што нас упућује на то како је Бротњо још у средњем вијеку било повезано с овим приморским градом.

Циљ је био кроз више фаза пројекта афирмирати и промовирати броћ као локалну баштину и препознатљивост овог поднебља. Чланице секције сматрају како је биљка због своје јединствености и широке могућности примјене искористив туристички потенцијал. Захваљујући распростањености може повезати различите земље, регије и интересе у један пут, може рушити баријере и помоћи учењу о другим културама.  Не сумњају како ће њихово идејно рјешење нове туристичке руте бити препознато и како ће у будућности заживјети јер је креативност удружена с подузетништвом добитна комбинација!

Ученице су на лед карти уцртале (диодама) будући Пут свиле који иде од Читлука, као полазне точке па води до малог села у близини Томиславграда – Дражице ( једна је томиславградска књижевница написала књигу с овим мотивом назива „ Јакин броћ “); даље води до села Маоча код Фоче. Путујемо даље путом броћа  у Хрватску, до Дубровника – гдје се користио за пенгање јаја ( сликање и украшавање писаница воском које се онда урањају у црвену боју добивену од биљке броћ) па у Конавле у којима се црвенило биљке користило за бојање свиле (на вјенчаним је ношњама Конаовки најцрвенији вез). За бојање јаја користио се броћ и у Истри, точније у мјесту Водице (ту се користио израз броч – црвена боја и  „брочати - бојадисати ускршња јаја ) и на Рабу, потом у Славонији ( у неким се дијеловима Славоније ускрсна јаја називају броћке) те у Војводини и Београду.

 Наш се Пут свиле – пут броћа наставља и даље: у Француској, Низоземској, Турској, Перзији, Мароку ( и дан данас се на мароканским и перзијским тржницама могу пронаћи кошаре пуне осушеног коријена броћа који се користи за разне рукотворине). Броћа има чак и у далекој Русији ( околица града Дербент). У свим се овим државама, према подацима које смо пронашле, може пронаћи биљка броћ.

Броћево црвенило – ализарин  је најстарија природна боја. Од давнина су се њиме бојале: писанице, тканина, вуна, кожа, свила ... И ученице су се жељеле окушати у бојању јаја и памучне тканине рабећи црвенило из коријена биљке. И успјеле су!  

Креативне музе су их водиле даље… У сурадњи с Ликовном секцијом, израдиле су статуу Опћине Читлук на којој је биљка броћ (симбол овог подручја).  

Пронашле су, такођер, занимљив податак како се на Филипинима у дизајну интеријера користе рециклирани природни материјали, конкретно самљевена љуска јаја како би се створили нови производи попут плочица. Ако се жели добити ружичаста боја, користи се, управо, биљка броћ. Ово је добар примјер искориштавања органског отпада у дизајну. И наше су се ученице тијеком пројекта окушале у уситњавању и бојању љуске јаја те изради плочице.

Како је броћ познат и по својој љековитости, отишле су корак даље те осмислиле будући туристички производ наше опћине, а то је природни чај „Броћанска рубиа“. Он има широку љековиту упорабу.

Пронашле су и примјер спомињања ове биљке у књижевности, нпр. 

Ошљи бадељ јоште расте

И броћа се још находи

У што жене јаја масте

Ускрсен'је кад приходи. 

(М. Ветрановић)

Постигнути резултати овог пројекта су потицање ученика, прије свега, на судјеловање у изваннаставним активностима, развој вјештина, подузетничког духа, критичког размишљања, креативности и унапријеђивање стечених знања. Ученике се настоји оснажити на креативно дјеловање у подручју креативне индустрије и другим подручјима рада темељеног на знању те им изградити склоности за проналажење рјешења и стварање (пословних) прилика упорабом културе као ресурса. Пројектом се жели потакнути подузетништво И креативност ( битне компетениције ученика 21. стољећа), а оваква би се ученичка идејна рјешења потврдила тек на тржишту, у будућности. Сматрамо како их ми, наставници, морамо одгајати у том смјеру и како је  садашњост само инкубатор креативности и потицај за стварање. Ученице су повезале културу, културну баштину и туризам на најбољи могући начин. Биљка броћ чини ову руту посебном и јединственом и може, у будућности, бити препозната и од стране туристичке заједнице те директно утјецати на развој туризма у нашем окружењу. 

Одгој и образовање за подузетништво концепт је и одгојно-образовни модел којему је циљ развијање подузетничке компетенције ученика са свим њезиним саставницама те развој подузетности као одлике особности која омогућује учинковито особно и професионално функционирање . Као такав, привлачи пажњу креатора образовних политика, наставника и других судионика образовног процеса те се надамо како смо овим пројектом то и постигли.

Додатни коментари и сугестије другим наставницима који би жељели имплементирати ову идеју

Паралелно с промјенама у образовној сфери и концепт одгоја и образовања за подузетништво све се више оцјењује релевантним те се афирмира његова примјена у непосредној одгојно-образовној пракси бројних држава. Иако су искуства у његовој имплементацији различита, ипак је заједничка чињеница што све више земаља укључује овај концепт у одгојнообразовну праксу, при томе се наслањајући на традицију курикулског планирања и програмирања. Ми смо, у оквиру овог пројекта, кроз рад школске секције оснажили наше ученике за развијање подузетништва и сматрамо како је то корисно и проведиво и од стране других наставника, наших колега.

Презентација