Primjena restitucije, logičkih posljedica i vršnjačkog učešća u rješavanju disciplinskih problema i konflikata među učenicima

.   Одгој је на првом мјесту у школском систему;

·       Свако дијете је важно, моја подршка је безусловна;

·       Код дјетета треба очувати и развијати, прије свега, вјеру у себе;

·       Први корак до успјеха у мом раду је међусобно повјерење ;

·       Грешке су само начин учења и сазријевања.

ДЕТАЉАН ОПИС: 

ПОЛАЗИШТА

Анализа Извјештаја  о успјеху ученика/ца у владању на полугодиштима показала је евидентан  пораст примјене законски дефинисаних одгојно-дисциплинских мјера,односно  повећан број ученика/ца са смањеном оцјеном из владања.

Праћењем и анализом изречених одгојно-дисциплинских мјера према ученицима/цама током четири школске године тај проценат се кретао од 5,25 % до 7,43%.

Такође, уочили смо тенденцију да се на крају школске године,често без објективне процјене промјене понашања ученика/ца, ове  оцјене поправљају јер се "не желе оштетити ученици",што је често и разлог неслагања наставника/ца око тога ко заслужује примјерно владање и поређења међу ученицима.

Значајном постотку ученика са смањеном оцјеном из владања (око 30-50%) у току једне школске године изричу се  поступно и друге одгојно-дисциплинске мјере од укора разредника(као прве мјере) до укора Наставничког вијећа, па чак код мањег броја и током више школских година,што је један од кључних индикатора који указују на  неефикасност примјене ових мјера.  

Најчешћи разлози изрицања одгојно-дисциплинских мјера, које разредни водитељи наводе, су:ометање наставе и недисциплина на часу,  вршњачко насиље(вербално вријеђање и агресивно понашање), неоправдани изостанци са наставе и др.

Како бисмо дубље истражили проблем,организовали смо фокус групе са ученицима, према којим је изречена законска одгојно-дисциплинска мјера и разговарали  о утицају истих на промјену њиховог понашања.Из одговора ученика/ца (изузетак су већина ученика/ца 6.разреда,који по први пут имају овај вид"казни") видљиво  је да ученици/це не доживљавају смањену оцјену из владања као нешто што дјелује на њих и њихово понашање, а често је схватају и као неправду, јер за исто понашање они су"кажњени", а други не.

У ситуацијама конфликата међу ученицима, разредни водитељи углавном укључују педагога да са ученицима обави разговор. Уважавајући узрасне карактеристике ученика старијег школског узраста и важност утицаја вршњака на њих, уведена је пракса да се у ове разговоре  укључе чланови Вијећа ученика и предсједник одјељенске заједнице и заједнички, уз педагога као медијатора, доносе рјешења конфликтне ситуације.

ЦИЉ И ЖЕЉЕНИ ИСХОДИ 

Интегрирањем принципа позитивне дисциплине,реституције и вршњачке медијације у педагошко дјеловање наставника/ца унаприједити школску дисциплину.

Специфични циљеви:

1.Код ученика/ца развити одговорност за своје поступке учењем из логичких посљедица властитог понашања и доношења одговорних одлука о истом;

2.Укључивањем ученика/ца као медијатора у рјешавању свакодневних сукоба  развити праксу ненасилног рјешавања истих;

3.Постићи усаглашавање циљева и методологије јединственог педагошког дјеловања наставника/ца,уз  активно учешће родитеља ученика/ца и трајно их интегрисати у културу школе;

4. Мањи проценат изречених одгојно-дисциплинских мјера и  конфликата међу ученицима.

ДЕТАЉАН ОПИС 

У школској 2013/14.години на одјељенским родитељским састанцима, часовима одгојног рада одјељенске заједнице,Вијећу ученика/ца и стручним активима наставника/ца,са родитељима, ученицима/цама и наставницима је покренута расправа о увођењу  могућих алтернативних мјера као логичких посљедица неприхватљивих облика  понашања,али са елементима реституције тј.изградњу и примјену нове  стратегије и поступака у превенцији и рјешавању проблема појава неадекватног понашања  ученика/ца. 

Из ових  расправа,кроз тематске радионице, произашли су закључци, везани за начине одгојног дјеловања на превенцији и рјешавању проблема неприхватљивог понашања ученика/ца и недовољне ефикасности постојећих одгојно-дисциплинских мјера. Договорене су сљедеће активности:

-изградити јединствене алтернативне мјере за рјешавање проблема дисциплине,осигуравајући да се сви наставници/це понашају у складу са истим,што би код ученика/ца потврдило принцип једнакоправности,као и да исто понашање има за посљедицу исти одгојни поступак;

-у одгојном дјеловању користити принцип реституције,тј.не стављати нагласак на "грешку" коју ученик/ца уради већ на рјешење проблема,односно начина на који је могу "исправити";

-у конфликтима међу ученицима/цама,а због значаја  утицаја који вршњаци имају у старијем школском узрасту,укључити их у рјешавању истих.

Реализоване су едукативне радионице за наставнике/це (шест радионица) из области позитивне дисциплине и реституције из којих је,поред постизања заједничког циља и поступака педагошког дјеловања, произашао  систем алтернативних мјера рјешавања непримјерених облика понашања ученика/ца, уз интегрирање већ примјењених  у прошлој школској години(Прилог 1.)

Реализоване су едукативне радионице за родитеље ученика/ца(двије радионице) из области позитивне дисциплине и реституције са циљем сензибилизације родитеља за педагошко дјеловање школе у рјешавању непримјереног понашања ученика/ца  примјеном принципа позитивне дисциплине и реституције,због значаја истих  за развој одговорности дјетета, као и њихово активно учешће у доношењу алтернативних мјера рјешавања неадекватног понашања ученика). (Прилог 2)

Одржане су едукативне радионице за два ученика/це по одјељењу ,од 5.до 9.разреда(шест радионица) ,ради формирања одјељенских тимова  ученика/ца из области вршњачке медијације, са циљем развоја вјештина посредовања у конфликтима међу вршњацима.(Прилог 3)

Реализовани су радни  састанци наставника/ца-водитеља одјељења у циљу  размјене  искустава о примјени и ефектима нове стратегије рјешавања проблема дисциплине и конфликата ученика/ца.

Сви наставници воде једнообразне портфолие  у којим евидентирају  проблеме дисциплине ученика тј. облици понашања, динамика понашања, учесталост истих понашања код истих ученика ,примјењена мјера(логичка посљедица или реституција),као и  ефекат примјене донешених алтернативних или мјера реституције(примјер портфолија и извјештаја наставника о примјени).(Прилог 4)

Израдили смо, заједно са родитељима и ученицима,  кодекс/протокол о реаговању у ситуацији недисциплине и вршњачког насиља, о јединственим поступцима рјешавања проблема неадекватног понашања и конфликата, са могућношћу допуне и промјене,овисно о праћењу ефеката истих(Прилог 5.)Реализовали смо панел дискусију и промоцију резултата.(Прилог 6.)

ЕФЕКТИ, ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ:

·       У школској 2016/17.години, а према анализи успјеха у владању ученика/ца смањио се број поновљених одгојно-дисциплинских мјера према истом ученику;

·       Према извјештајима разредних водитеља јединственији је приступ у поштивању договорених мјера за исте тешкоће дисциплине ученика/ца;

·       Мање имамо случајева насилног рјешавања конфликата међу ученицима.

 
Додатни коментари и сугестије другим наставницима који би жељели имплементирати вашу идеју

Препоручујемо реституцију као принцип рјешавања тешкоћа у дисциплини ученика/ца зато што,посебно у основној школи, не повређујемо личност дјетета, већ му дајемо шансу да промијени своје понашање и тако учи како на прихватљив начин рјешава проблем.

Утицај вршњака треба "искористити" јер ученици боље прихватају њихова рјешења.Може читаво одјељење давати приједлоге када се проблем рјешава на одјељенској заједници.