MATHBOOK

ПЕДАГОШКА УВЈЕРЕЊА

Једина константа у нашим животима је промјена!
Дуго радим као наставница математике. Ево већ 15 година. Радила сам у различитим школама (приватним и државним), у различитим срединама (сеоским и градским) и са д‌јецом различитог социјалног, интелектуалног и имовинског статуса. Радила сам у доба кад је пројектор био највећи домет технике у учионици и сада када су учионице опремљене рачунарима, пројектором, смартбоард-ом и у вријеме кад свака учионица има приступ интернету. Увјерила сам се да бити наставник у свим тим различитим околностима захтјева различито д‌јеловање. Да би човјек био успјешан учитељ (наставник, професор) мора одговорити изазовима сваког времена. Мора „пливати“ са новим струјама, пратити нове трендове и бити у корак са стварима актуелним и блиским узрасту којег одгаја и којем преноси знање. Наставник мора мијењати ставове, приступе, методе подучавања јер заиста једина константа у нашим животима је промјена. Стога будимо ми сами та промјена и не бирајмо стазе утрте, већ палимо свјетла онима који долазе!

Mathbook је уствари систем плусева и минуса, представљен на начин привлачан и занимљив ученицима и примјењен на један нови начин а све у циљу разбијања мита код ученика да је математика баук, да је „резервисана“ само за оне којима „иде од руке“, повећању самопуздања, слободе изражавања, јавног експонирања, међусобне сарадње, помагања, мотивације за редовну израду домаће задаће, активности код свих ученика, на свим часовима математике као и развијању позитивног такмичарског духа међу њима

ДЕТАЉАН ОПИС:
ПОЛАЗИШТА
Током дугогодишње наставничке праксе у основној школи, на мјесту наставника математике, кроз свој рад са ученицима од петог до осмог односно од шестог до деветог разреда, уочила сам да већина ученика сматра да је математика баук, да је не могу или са тешком муком могу научити и да је може без проблема пратити само мали број ученика којиима „иде од руке“. Такођер сам примјетила да већина ученика нема самопуздања да се самостално јави, постави питање, тражи додатно појашњење а поготово да се активно укључи у наставу. Осим тога, задаћу су релативно редовно израђивали само одлични ученици који би углавном „чували“ своје знање само за себе, ријетко помажући ученицима који су имали потешкоћа при изради задаће. Одлучила сам покушати наћи начин да то промијеним.

ЦИЉ И ЖЕЉЕНИ ИСХОДИ
1. Разбити код ученика мит да је математика баук, да је знају само ријетки и да су петице “резервисане” само за одликаше.
2. Побољшати самопуздање ученика, развити слободу јављања, питања и хтијења да се слободно, активно и радо укључују у наставу.
3. Потаћи бољу комуникацију и међудругарске односе код ученика.
4. Повећати ажурност ученика при редовној и свакодневној изради задаће.
5. Развити љубав према математици код ученика.
6. Све ово учинити на д‌јеци занимљив, привлачан и сходно њиховом узрасту и актуелним интересовањима одговарајући начин који им неће представљати додатну обавезу већ напротив нешто што ће им бити „свјетионик“ на часовима математике ( нешто што ће им давати наду, мотивацију, оријентир и што ће „обасјавати“ часове математике посебном свјетлошћу.

ДЕТАЉАН ОПИС РЕАЛИЗАЦИЈЕ
КОРАК 1
Годинама сам путем плусева и минуса евидентираних у посебан роковник водила евиденцију ученичке актвности и ажурности приликом израде задаћа, на часовима математике. Тај систем је био врло ефикасан (на начин који ћу описати у даљњем тексту) али је већ помало „застарио“ у смислу начина на који сам га водила као и презентације истог ученицима.
КОРАК 2
У жељи да овај свој систем плусева и минуса освјежим, учиним га ученицима занимљив и привлачним те га представим кроз нешто блиско и актуелно за њихов узраст, надошла сам на идеју да направим заједно са ученицима еквивалент Facebook-u у кабинету математике. Назвала сам га Mathbook.
КОРАК 3
Заједно са ученицима сам пронашла адекватно мјесто за наш „Mathbook“. Направили смо одговарајућа мјерења и осмислили како би изгледао наш Mathbook. С обзиром да нашу школу похађа један ВИ, један ВИИ, један VIII и један IX разред осмислили смо Mathbook такав да на њега стане „профил“ сваког ученика и да буде видљив свима који уђу у учионицу.
КОРАК 4
Приступили смо реализацији наше идеје. „Mathbook“ смо направили од хамер папира који смо љепилом и иглицама закацили на стиропор односно зид учионице.Сваки ученик је добио задатак да донесе своју слику која ће стајати на његовом „профилу“.
КОРАК 5.
Након неког времена „Mathbook“ је био готов и спреман за попуњавање.
Овај систем подразумјева:
1.
● На сваком часу, сваки ученик може добити + (активност) за било какав ангажман на часу везан за наставну јединку која се обрађује (или понавља). То може бити постављање питања, давање одговора, изложено рјешење, гласно промишљање, илустрација, поређење са ситуацијама из свакодневног живота, демонстрација, показивање итд).
● Потпуно одсуство наведеног или сличног ангажмана током цијелог часа сљедује
● Сваки - може бити претворен у + на том или сљедећем часу уколико се се ученик накнадно активира.
2. ● На сваком часу прозивам по 3-4 ученика којима прегледам задаћу ( водећи рачуна да све ученике равномјерно прозивам). Сваку задаћу која је тачно израђена више од 50% евидентирам са + у З+ колони профила ученика на Mathbook-u.
● Ученицима је дозвољено да препишу задаћу од друга или другарице с тим да мени знају дати објашњење поступка за исту ( дакле морају претходно консултовати друга о поступку и разумјети га те знати објаснити другоме-мени).
● Ако ученик има тачно пола израђене задаће не добија ни + ни - ( а чиме се неки ученици задовољавају јер нису добили минус а и мој циљ је остварен, ученик се барем донекле ангажавао на изради задаће).
● Ученик који никако не уради задаћу или уради мање од 50% или не зна објаснити никако поступак (преписао али и не консултовао рјешење), добија – у колони З- на свом профилу..
3.
● Пет скупљених плусева ученику повећава оцјену на усменом одговору за једну.
● Пет скупљених минуса ученику смањује оцјену на усменом одговору за једну, с тим да минуси имају приоритет у искориштавању како се не би сакупљали тј. како неки ученик не би у потпуности запустио учење и активност.
4.
● Двадесет пет скупљених плусева ученици могу искористити у замјену за оцјену пет (5). То омогућава ученицима који никада нису добили оцјену пет из математике да добију ( а што веома позитивно утиче на њихово самопуздање) а уједно представља и резултат великог труда (за сакупљених 25 плусева је потребно најмање 13 часова максималног ангажмана по питању активности и израде задаћа) а уједно не може резултирати нереалном
закључном оцјеном с обзиром да у једном полугодишту има око 70 часова математике и ако ученик буде 100% активан на свим часовима те сваки пут добио један до два плуса, уз то не направивши ниједан изостанак добио би највише 2-5 одличне оцјена оцјене у једном полугодишту а што не може много утјецати на закључну оцјену (ученик по полугодишту добије 10-15 оцјена) а сасвим је довољно да побољша ученичко самопоуздање и да га
мотивише.
5.
● За један час, оцјена се може повећати/смањити само за једну ( нпр. Са 4 на
5).
● За исти час се могу добити максимално два плуса ( један из задаће и један из активности).

● Сваки минус из неактивности може се на истом или сљедећем часу претворити у плус уколико ученик покаже залагање.
● Сваки минус из задаће може се претворити у плус на наредном часу, израдом и разумијевањем те задаће.
ЕФЕКТИ;ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ 

1. Ангажаваност свих ученика на часу па и оних којима математика „теже иде“ у смислу да сами смишљају и изналазе начина да „зараде“ +, било да постављају питања везана за наставно градиво, јављају се за рјешавање задатака, труде се да нађу поређење или примјену из свакодневног живота, траже да ураде плакат, презентацију или истраживање на интернету и слично.
2. Ученици су постали одговорни по питању израде задаћа (нико не жели добити -, а иако га добије већ наредни час га претвара у + израђеном задаћом).
3. Ученици више комуницирају, сарађују при изради задаће ( јер им је дозвољено да препишу задаћу једни од других уз обавезно консултовање и разумијевање поступка и рјешења које ће мени знати презентирати).
4. И они ученици који су најнеажурнији по питању израде задаће, долазе са бар 50% израђене задаће ( јер знају да то не носи ни + ни -).
5. И најинтровертиранији, најстидљивији, најбојажљивији ученици не оклијевају подићи руку, поставити питање, питати за додатно појашњење.
6. Ученици су схватили да се свака грешка и сваки пропуст може „исправити“. Научени су да ништа није непоправљиво.
7. Ученици који не могу ни на који начин класичним испитивањем или тестовима добити највишу оцјену (пет), добили су прилику и тиме им је увелико побољшано самопоуздање.
8. Развијен је такмичарски дух међу ученицима којима математика „иде од руке“ у смислу да „сакупљају“ плусеве неискориштавајући их (јер им не требају, ионако добијају петице), те се такмиче ко ће их више имати на крају полугодишта или чак у току цијеле године. То им даје мотив да су увијек активни на часу.
9. Родитељи ученика су веома задовољни овим системом јер сматрају да на један темељит, потпун, свеобухватан а уједно и занимљив начин омогућава д‌јетету да достигне свој максимум.
10.Просјек оцјена је повећан.
11.Просјек оцјена на екстерној матури је такођер повећан.
12.Минимизирао се број часова на којима ученици нису активно укључени у наставу јер ниједан ученик који је скупио пет минуса није то више никад поновио (да му се
оцјена не би смањила ) или се константно „одржавају“ на 4 минуса не допуштајући да добију пети минус (што значи да је највише 4 часа у полугодишту био неактиван или није урадио задаћу од укупно 70 часова) 13.Ученици воле математику и радо иду на часове математике.
Додатни коментари и сугестије другим наставницима који би жељели имплементирати вашу идеју
Mathbook се врло једноставно може претворити у Physicsbook или Biologybook или Географицбоок или слично.